Rečnik Pojmova U Keramici

С обзиром на комплексност и ширину керамике као научног и уметничког поља кроз њу се прожима изузетно велики број појмова који се тичу материјала који се користе, сировина, технолошких процеса, алата итд. Модерни речници који се баве овом тематиком садрже и по неколико хиљада појмова који су на овај или онај начин повезани са керамиком. Овде су издвојени само неки, које ћете највероватније уколико се мало озбиљније позабавите керамиком, срести у току рада и истраживања.

 

  • Ахат - је криптокристаласти облик силицијум иоксида. Поседује велику чврстоћу па се стога користи за израду авана, млинова итд.
  • Албит - је алкални натријски фелдспат. Одличан је топитељ, температура топљења је око 1180-1200°C. Вискозност растопа му је нижа од калијског фелдспата, ортокласа. Представља природну алумосиликатну магматску стену.
  • Алкални оксиди - најчешће представљају укупан садржај оксида K2O+Na2O у сировинама које представљају важне топитеље у керамици.
  • Анортит - је калцијски фелдспат, који се мање користи у производњи глазура од алкалних фелдспата. Температура топљења му је око 1550°C.
  • Алуминијум оксид - често називан алумина или глиница, високоватросталан је синтетички материјал температуре топљења око 2050°C. Користи се понекад у високотемпературним глазурама у мањим количинама испод 10%. Знатно повећава вискозност глазура и модификује неке друге особине, као што је сливање глазура. Хемијски је врло инертан, термостабилан. У већим концентрацијама матира глазуру.
  • Анатас - је бели фини прах који представља кристалну модификацију Титан оксида. Доста се користи у глазурама, а у већим количинама изазива њихову матираност. Поред Цинк оксида одличнаје сировина у производњи кристалних глазура.
  • Андезит - површинска еруптивна стена, слична порфирима и граниту. Састоји се из оксида алуминијума, силицијума, гвожђа, магнезијума, калцијума и других. Углавном се налази у вулканским стенама.
  • Анхидрит - је фини прах настао жарењем гипса на вишим температурама.
  • Антимон оксид - се у глазурама користи као замућивач, али има улогу и бојитеља за добијање жуте боје.
  • Авентурин - је тип кристалне глазуре која се најчешће прави од јаких топитеља типа олова, соде или оксида бора уз додатак веће количине оксида гвожђа. Састоји се од велоког броја ситних крстала црвене, жуте до златне боје.
  • Бакар оксид и Бакар карбонат - су важни бојитељи керамичких глазура. Они дају лепу зелену и плаву боју, а у редукционим условима печења познату црвену бакарну боју. У глазурама се понашају и као топитељи на вишим температурама.
  • Баријум карбонат - је синтетичка сировина, доста коришћена у производњи глазура, али је токсичан. На нижим температурама има улогу средства за матирање, а на вишим температурама је јак бојитељ (у већим концентрацијама такође матира глазуру). Ради смањења токсичности предлаже се коришћење у облику фрите.
  • Базалт - представља површинску еруптивну стену састављену од алкалних алумосиликата, магнетита, илменита и других минерала. Тачка топљења је око 1160°C. Интересантна је сировина за добијање бојени жутих до смеђих глазура.
  • Бентонит - представља врсту монтморилонитске глине, изузетно високе пластичности и врло финих честица. Има функцију пластификатора и у керамичке масе се уноси обично до 5%. У глазурама има улогу стабилизатора глазурне суспензије, спречава седиментацију честица и уноси се у количини до 2%.
  • Бели цемент - специјална врста портланд цемента који се добија из сировина ниског садржаја гвожђа, који је мањи од 1%. Користи се за добијање високотемпературних, сирових мат глазура.
  • Бизмут оксид - има функцију топитеља у ширем температурном подручју. Може да изазове дефекте глазуре, али се доста користи као замена за оксид олова јер није токсичан.
  • Бисквитирање - процес печења керамике пре глазирања, који се обично изводи на температури између 700 и 1000°C. У том процесу цреп добија боље механичке карактеристике, високу отворену порозност и лако упија глазурну суспензију.
  • Боксит - је по хемијском саставу хидратисани алуминијум триоксид са нечистоћама као што су глине и оксиди гвожђа. Основна је сировина за добијање алуминијума, али се користи и у керамици, у глазурама и у квалитетнијим керамичким масама.
  • Боракс - је синтетичка сировина ниске тачке топљења 750°C. Доста се користи у производњи фрита, стакла и глазура, као носилац оксида бора. Због своје растворљивости у води обично се фритује. Некада се може заменити содом.
  • Борна киселина - је хемијско једињење изузетно ниске тачке топљења од 184°C. Теже се раствара у хладној води, али се као и боракс обично фритује. Примењује се као топитељ у алкалним глазурама.
  • Цемент - је најважније хидраулично везиво које представља смешу различитих неорганских минерала, који везују и очвршћавају у присуству воде. Користи се и као сировина у производњи високотопивих глазура, мада ређе.
  • Цигларска глина - је нискотопива глина добре пластичности, високог садржаја гвожђа и обично се црвено пече. Састоји се од глинених минерала илита, монтморилонита и доста пратећих минетала као што су карбонати, кварцни песак, минерали гвожђа и органског материјала. Обично се пече на температури од 900 до 1000°C.
  • Цинк оксид - је сировина која се доста користи у производњи глазура где има улогу топитеља, за средње и високе температуре. Најважнија је сировина за добијање кристалних глазура.
  • Цирконијум оксид - је један од најчешће кришћених замућивача у керамичким глазурама, поред оксида калаја. Користи се у количини од 10-15% за добро замућење, посебно високотопивих фелдспатних глазура.
  • ЦМЦ - је карбокси-метил целулоза, колоидна супстанца која се користи у глазурама као средство за стабилизацију суспензије и боље везивање глазуре за керамички цреп. Додаје се у количини до 0,5%.
  • Декстрин - је жути прашкасти материјал добијен грејањем скроба са киселином. Додаје се малој количини до 0,2% као везиво и као стабилизатор суспензије.
  • Дилатометар - је уређај којим се прате димензионе промене керамике при загревању. Користи се ка одређивање коефицијента термичког ширења како керамичког црепа, тако и глазуре.
  • Диорити - су стене магматског порекла које се састоје од фелдспата, амфибола, лискуна и кварца. Сличне су гранитима по многим особинама. Могу се користити као топитељи у високотопивим глазурама.
  • Доломит - је двојни карбонат калцијума и магнезијума. Доста се користи у производњи глазура, посебно као средство за матирање високотопивих фелдспатних глазура.
  • Дефлокуланти - су средства за дисперговање честица суспензије и њихов додатак условљава бољу течљивост суспензије уз минималну количину воде. То су обично соли натријума, као натријум карбонат, водено сталко и многи други, а додају се у количини обично испод 0,5%.
  • Дехидратација - представља губитак воде глина за време процеса сушења.
  • Девитрификација - је процес рекристализације растопа за време хлађења, карактеристичан за стакласто стање.
  • Енгобирање - је процес превлачења керамичког поизвода танким слојем глиновите суспензије у циљу постизања жељене боје црепа или декорације керамике.
  • Еутектик - је систем две, три или више компоненти ниже температуре топљења у односу на температуре топљења компоненти које га сачињавају. У бинарном систему еутектичка тачка се налази на пресеку кривих солидус-ликвидус.
  • Електролит - је средство које условљава дефлокулацију честица суспензије, побољшавајући им течљивост и при малим додацима испод 0,5%.
  • Емпиријска формула - представља формулу глазуре изражену преко молекулских односа.
  • Фајанс - је врста порозне керамике произведена на бази глине и први пут произведена уи Фаенци, у Италији. Разликују се кречни фајанс са додатком 5-20% карбоната, квалитетнији фелдспатни фајанс, бољих механичких карактеристика и више температуре печења и мешани фајанс. Пече се у широком опсегу температура од 1100 до 1280°C.
  • Фелдспат - представља један од најважнијих топитеља у керамици, а користи се и у масама и високотопивим сировим-фелдспатним глазурама. То су најраспрострањеније стене у природи, а по хемијском саставу су алкални или змноалкални алумосиликати. Најважнији су калијски-ортоклас и натријски-албит федспати, температуре топљења око 1200°C и високе вискозности растопа. Натријски фелдспат се топи на нешто нижој температури и има нижу вискозност.
  • Фелдспатоиди - представљају групу луцитско-нефелинских минерала, хемијског састава који је близак фелдспату, али нижег садржаја силицијума. Често се називају заменици фелдпата, а користе се као топитељи у производњи глазура и стакла.
  • Фери оксид - је оксид тровалентног гвожђа, који се доста користи за бојење глазура, посебно у браон нијансам, мада може дати и жута, црвено-браон, и сиво-зелена обојења. Користи се у различитим концентацијам од 2 до 20%, а високе концентрације се користе за добијање кристалних авентурин глазура. У  већим концентрацијама реагује и као топитељ који повећава течљивост глазурног растопа.
  • Флуорит - је сировина за производњу глазура, стакла и емајла. У глазурама има функцију топитеља, а топис се на 1360°C. Уноси се у количинама испод 10%.
  • Фрита - представља врсту стакла добијену топљењем кварцног песка и свих других у води растворивих компоненти, које улазе у састав глазуре. Након топљења стакло се меље и преводи у прах нерастворан у води, који представља најважнији топитељ за нискотопиве фритоване глазуре. Једињења олова се углавном фритују ради елиминисања његове токсичности. Познати произвођачи фрита су Пемко, Феро, Дегуса и други.
  • Габро - је еруптивна стена крупнозрнасте структуре и велике чврстоће. Боје је тамно сиве до црне. Састављена је од више различитих минерала, превасходно од  плагиокласа, битовнита и ироксена. Користи се у вајарству а може се употребити као сировина у тешко топивим глазурама. Велико налазиште је у Јабланици.
  • Гипс - је природни калцијум сулфат. Користи се у производњи гипсаних калупа, нехидрауличног малтерног везива и као додатак цементном клинкеру. У глазурама изазива ефекат кратера и врло мало се користи.
  • Галенит - је оловни сулфид и представља најцењенију оловну руду. Користи се за добијање оловног кристалног стакла.
  • Глине - представљају природне седименте настале распадањем еруптивних стена. То су мешавине глинених минерала са кварцним песком и другим пратећим минералима, а по хемијском саставу су хидратисани алумосиликати. Одликују се добром пластичношћу и способношћу обликовања.
  • Гранит - је еруптивна интрузивна стена која садржи велику количину фелдспата, кварца, лискуна и других минерала. Може да се користи као топитељ у високотемпературним глазурама, као и трахити и сијенити који припадају истој групи.
  • Гуми арабика - је органска супстанца која се користи као везиво, лепило и стабилизатор глазурне суспензије.
  • Хром оксид - користи се као бојитељ у глазурама. Најчешће даје зелена обојења, али у зависности од састава глазуре боја може бити и жута, па и црвена. Врло је ватросталан оксид и користи се у количини до 3%.
  • Хематит - види Фери оксид.
  • Хромит - је природни минерал. Припада групи спинела, а у глазурама има функцију бојитеља.
  • Илит - је врста глиненог минерала, слична лискуну, од кога се разликује по већем садржају воде. Поседује високу пластичност и главна је компонента у глинама.
  • Илменит - је бојитељ у керамици за добијње беж и жуте боје. Гранулиран илменит даје интересантне декоративне ефекте на глазурној површини и неравномеран распоред боје. Важан је извор титана, а користи се и за бојење опека и специјалних врста стакла.
  • Инконгурентно топљење - представља врсту топљења када супстанца не прелази комплетно у растоп, него у растоп и нову чврсту фазу различитог састава од полазног. Типичан пример је разлагање калијског фелдспата ортокласа који при топљењу прелази у растоп и нови минерал леуцит.
  • Инфузоријска земља - представља врсту природног минерала који се састоји углавном од силицијум диоксида. Врло је лака и порозна па се користи за термоизолационе опеке али и као сировина за уношење силицијума у глазуру.
  • Изоморфизам - је појава да минерали различитог хемијског састава исто кристалишу. То су једињења сличне конфигурације која граде изоморфне смеше, а типичан пример за то су фелдспати.
  • Изотропност - је својство минерала да у свим правцима показује исте карактеристике. Типична је за аморфне материјале и стакло.
  • Калцинација - је процес жарења сировина ради промена неких њихових особина као што су уклањање хемијске воде и испарљивих компоненти, фазних промена итд.
  • Калај оксид - је најцењенији замућивач керамичких глазура. То је фини бели прах нерастворан у води и није токсичан. Додаје се глазурама у количини до 10%.
  • Калцит - је природни минерал и представља једну од кристалих модификација калцијум карбоната, поред арагонита. Главни је састојак креде, мермера и кречњака.
  • Калцинисана сода - је бео, хигроскопан прах растворљив у води, а по хемијском саставу је натријум карбонат. Врло је јак топитељ, топи се на 853°C, а добар је и електролит у глазурним и ливачким суспензијама.
  • Каменина - је врста керамике смањене порозности и велике тврдоће, а пече се на око 1250°C. Састоји се угланом од линаа може да садржи и кварцног песка и фелдспата. Боје је сиве, беж, а глазира се углавном сировим замућеним глазурама.
  • Каолинит - је врста глиненог минерала. Главни је састојак глина и једини глинени минерал у каолину. Користи се у производњи глазура и квалитетних керамичких маса, типа порцелана. Најчешће је беле боје и бело се пече.
  • Карборундум - је силицијум карбид који се добија синтетички. Топи се изнад 2000°C. У глазуре се уноси у малој количини испод 1%, за изазивање локалне редукције. Лако може да изазове дефекте у глазури.
  • Коагулација - представља процес слепљивања честица, услед смањивања њиховог наелектрисања.
  • Кобалт оксид - црни прах, једн од најпознатијих бојитеља у керамици, велике моћи бојења. Глазуру боји у плаво у свим глазурним основама. на свим температурама и у оксидацији и у редукцији. Ватросталан је оксид, нерастворан у води а додаје се у количини од 0,1 до 3%.
  • Кобалт карбонат - светло црвени прах, нерастворан у води, изванредан бојитељ који често замењује оксид кобалта. Додаје се у количини од 0,1 до 5%.
  • Колеманит - природни хидрат калцијума и бора. Одличан је топитељ за средње температуре и једно од ретких једињења бора које није растворљиво у води, па се не фритује.
  • Коштани пепео - се добија жарењем животињских костију уз претходно одмашћивање. Углавном се састоји из калцијум фосфата. У глазури има улогу замућивача, ређе топитеља.
  • Корунд - је стабилан облик оксида алуминијума на температури изнад 1000°C, високе тврдоће и температуре топљења. Додаје се у мањој количини високотопивим глазурама, као и глазурама за производњу специјалних типова противклизних плочица.
  • Креда - је мека стена која се састоји од финог, скоро аморфног калцијум карбоната. Може да се користи у глазурама уместо кречњака или мермера.
  • Криолит - је један од топитеља који се ређе користи у керамици, посебно и припремању глазура, стакла и емајла. Топи се на 980°C. Токсичан је.
  • Кристобалит - је кристална модификација SiO2 стабилна на високим температурама. Топи се на 1713°C.
  • Кварц - је најчешћи облик SiO2 и главни опошћивач у керамици. Незаменљива је сировина у производњи глазура, најчешће се користи у облику кварцног песка.
  • Лепидолит - је литијски лискун променљиве формуле и служи за увођење литијума у глазуру. То је алкални топитељ за глазуре које се топе изнад СК 4. Даје лепе плаве глазуре са бакром.
  • Летећи пепео - је фино дисперговани силикатни материјал који се добија као продукт сагоревања угља. Може се користити као секундарна сировина у производњи неких типова глазура.
  • Леуцит - је фелдспатоид. Користи се као топитељ у глазурама, слично нефелину.
  • Лискуни - су важни састојци еруптивних и седиментних стена. Често прате глине, фелдспате и кварцне пескове. Несамлевени могу да изазову дефекте на глазурној површини.
  • Литијум карбонат - је најважнија сировиназа увођење литијума у глазуру. То је један од најважнијих топитеља за високотопиве алкалне глазуре.
  • Магнетит - је природни минерал, спинелне структуре. Топи се на 1594°C, а користи се као бојитељ у глазурама.
  • Магнезит - је природни минерал и представља важну сировину у производњи ватросталних опека, керамичких маса, вештачког мермера, Сорел цемента и глазура.
  • Мајолика - је врста керамике са порозним црепом која се глазира оловном, замућеном, калајном глазуром. Потиче са острва Мајорке, а пече се на температури око 1000°C.
  • Манган оксид - је минерал пиролузит и представља важан бојитељ керамичких глазура, маса, стакла, емајла. Служи за добијање браон, црних и пурпурних боја, а одличан је и у комбинацији са другим бојитељима. Сличну намену има и манган карбонат.
  • Мермер - је природна карбонатна метаморфна стена. Цењен је материјал у грађевинарству и вајарству али и врло коришћена сировина у производњи глазура где се најчешће додаје у количини до 25%.
  • Монтморилонит - је врста глиненог минерала који има јако изражена колоидна дејства и лако бубри. Изванредан је пластификатор керамичких маса, а у глазурама се додаје до 2% где има функцију стабилизатора суспензије.
  • Минијум - је тежак прах црвене боје који се примењује у стакларству али и за добијање нискотопивих транспарентних глазура.
  • Мулит - је важна компонента свих керамичких производа на бази глине и алумосиликатних сировина који се пеку на температурама изнад 1200°C.
  • Нефелин - је фелдспатоид, топитељ сличан фелдспату. Може и да замени калијски фелдспат уз снижење температуре за СК 1 до 2. Доста се користи и нефелин сијенит, који је калијски, натријски-фелдспатоид.
  • Никл оксид - је важан бојитељ у производњи глазура и користи се углавном за добијање браон и љубичастих нијанси. Ту спадају и никл карбонат и никл сулфат који се, такође, користе у исте сврхе.
  • Окер - је природно једињење гвожђа које се користи за добијање жуте, беж и браон боје глазуре.
  • Олово оксид - је јавља у два облика PbO и Pb3O4. Важне су компоненте за добијање оловног стакла и за производњу лакотопивих керамичких глазура. Обе компоненте су токсичне!
  • Олово силикат - је еутектичка смеша олово силиката и олово метасиликата. Топи се на око 750°C. Користи се у производњи стакла, емајла и нискотопивих глазура.
  • Опошћивач - представља непластичан додатак керамичкој маси у циљу смањења скупљања и избегавања деформација при сушењу. За то се најчешће користи кварцни песак или шамот.
  • Ортоклас - је калијски фелдспат и представља један од најважнијих топитеља у керамици. Често је помешан са натријским фелдспатом албитом, од кога сетопи на нешто вишој температури и има већу вискозност стакласте фазе.
  • Пегматит - је магматска жична стена која садржи алкалне фелдспате и већи садржај кварца него фелдспати. Служи као замена за фелдспат.
  • Перлит - је површинска стена стакластог аморфног изгледа. Користи се као термоизолациони грађевински материјал, али се користи, мада ређе, као сировина за производњу глазура.
  • Петалит - је литијски фелдспат, који се топи на око 1400°C. Користи се у производњи порцеланских порцеланских и других високотопивих глазура.
  • Пирофилит - је врста глиненог минерала. Користи се у производњи керамичких маса, али се може користити и за производњу глазура.
  • Плагиокласи - представљају изоморфну смешу натријског фелдспата, албита и калцијског фелдспата анортита, који су доста заступљени у природи. Одлични су топитељи у керамичким масама и глазурама.
  • Порцелан - је најцењенија керамичка маса на бази глине. Поседује бео цреп и практично је без отворених пора. Производи се од каолина, фелдспата, кварцног песка и евентуално других квалитетних природних сировина, као што су каолинитске, бело печене глине. Пече се од 1280 до 1400°C.
  • Портланд цемент - је хидраулично везиво које се добија жарењем смеше кречњака, глине и других додатака. Користи се и у производњи високотопивих глазура, најчешће мат површине.
  • Поташа - је фини бели прах растворљив у води, који се топи на 1894°C. Користи се као топитељ про добијању фритованих, а ређе сирових глазура.
  • Пуцолани - су природни материјали који у смеши са кречом показују хидраулична својства. Има их у Италији, на Везуву.
  • Редукција - представља начин печења уз смањен садржај кисеоника у пећи, а повећан садржај угљен моноксида. У редукцији се могу добити неке лепе глазуре као што су бакарно црвено или селадон са оксидом гвожђа.
  • Резинати - се користе при прављењу листера, а представљају саставе метала са смоластим киселинама, као што је на пример калафонијум. Он је по хемијском саставу абијетинска киселина.
  • Рутил - се користи као бојитељ и замућивач керамичких глазура. У мањим количинама до 4%, обично даје беж-жута обојења, док у већим изазива замућење, па и матирање глазуре. Користи се и као компонента за добијање кристалних глазура.
  • Сијенит - је еруптивна стена богата фелдспатима, кварцом и дугим минералима. Припада групи фелдспатоида и користи се као топитељ у производњи високотопивих глазура.
  • Сијенска земља - terra di Siena је природни жути неоргански пигмент, који се састоји из глине богате оксидима гвожђа и мангана. Налази се у Тоскани, на Корзици и Сардинији. Жарена сиена се користи и у керамици као бојитељ.
  • Силицијум диоксид - види кварц.
  • Силицијум карбид - види карборундум.
  • Синтеровање - је процес термичког третмана керамичког материјала, када долази до смањења порозности, повећања механичких и других карактеристика. Термичко синтеровање је праћено скупљањем материјала.
  • Сикатив - је медијум који потпомаже сушење уља које се користи у подглазурном и надглазурном декорисању.
  • Сирћетна киселина - безбојна течност карактеристичног мириса. Лако се раствара у води, а у керамици се користи за регулисање реолишких особина.
  • Сјајност - глазуре представља степен одбијања светлости са глазурне површине. Сјајне глазуре се посебно користе у употребној керамици.
  • Скупљање - представља смањење запремине које се јавља при сушењу или печењу керамичких материјала. Изражава се у процентима у односу на почетне линеарне димензије или запремину.
  • Сода - је врло активан топитељ на ниским температурама испод 500°C. Врло је растворљива у води па се стога фритује са осталим растворљивим компонентама.
  • Сона глазура - представља тип глазуре настао испаравањем соли у пећи на високој температури око 1200°C, која ствара танак стакласти слој по површини керамичких предмета.
  • Сорел цемент - представља специјалну врсту цемента која се добија калцинацијом MgCO3 на ко 800°C. Код везивања се додаје концентровани раствор MgCl2. После извесног времена ова смеса очврсне у белу тврду масу која се лепо глача.
  • Сподумен - је један од најважнијих извора литијума и представља јак топитељ у керамици. Посебно се кориси за средње и високотопиве глазуре иможе да замени део фелдспата, уз смањење температуре за СК 1-2 вредности.
  • Суспензија - је униформна дисперзија ситних нерастворних честица у течном медију, најчешће води.
  • Стабилизатори - су органски материјали, обично високомолекуларна једињења, који стабилизују суспензију, смањујући при том степен сегрегације. Најчешће се додају у количини 0,1 до 0,3%. Сличну функцију има бентонит у глазурним суспензијама.
  • Стронцијанит - бели прах који се разлаже на 1100°C. Користи се као сировина за све типове глазура. Није токсичан што му повећава могућности примене.
  • Стене - су природни минерални агрегати одређеног хемијског састава, физичких особина и геолошког порекла. Могу бити магматске, метаморфне и седиментне.
  • Сушење - је процес уклањања механичке воде и лако испарљивих компоненти из керамичке сировине или полупроизвода уз помоћ релативно ниских температура, испод 100°C.
  • Талк - хидратисани магнезијум силикат, најмекши минерал, тврдоће 1, беле до сиве боје. Врло важна сировина у керамици и производњи глазура. Веће количине изазивају замућење  и матирање глазуре. Изазива промену боје кобалта.
  • Тачка омекшавања - је температура на којој глазура почиње да се топи. Зависи од састава глазуре али и режима печења.
  • Теммоку (тенмоку) - је врста глазуре пронађена у Кини, изразито лепа у редукцији а добија се на температурама изнад 1150°C
  • Теракота - представља врсту најједноставније керамике на бази нискотопиве цигларске глине. Обично је црвене боје и не глазира се.
  • Титан оксид - је један од најважнијих замућивача глазура, слично оксиду кајала. Понекад боји глазуру светло крем, за разлику од калаја који је увек бео. Јавља се у три кристалне модификације: анатас, брукит и рутил.
  • Тиксотропија - је појава која се среће код суспензија, да при дужем стајању губе своју течљивост и прелазе у гелатинозну масу. Течљивост се може повратити мешањем јер је тиксотропија повратан процес.
  • Топитељи - су материјали који се лако топе и представљају главне компоненте сваке глазуре. Додају се и керамичким масама у циљу снижавања температуре синтеровања, достизања веће густине и бољих механичких карактеристика на нижим температурама.
  • Трахити - површинске вулканске стене, сличне сијениту, у чији састав улазе: ортоклас, албит, биотит, пироксени и други.
  • Тридимит - је један од кристалних облика силицијум-диоксида који је стабилан у температурном интервалу од 870-1470°C
  • Трикалцијум фосфат - је аморфно једињење које се топи на 1670°C. Налази се у коштаном пепелу, а у глазурама изазива матирање када се дода у већим количинама изнад 20%
  • Угао квашења - је важна особина сваке глазуре и показује њено понашање у контакту са чврстом фазом, односно међусобни однос површинских напона на граници чврсто-течно-гас. Ако је угао квашења мањи од 90°, глазура се лепо разлива по керамичком црепу.
  • Умбра - је природна боја слична океру. Састоји се из глине и хидроксида гвожђа и мангана. Жарењем се добија мрка, скоро црна боја, која се може користити и у производњи глазура, као бојитељ.
  • Уранијум оксид - је високотемпературни оксид, који се топи на 2880°C. Поред примене за керамичко нуклеарно гориво, користи се и као бојитељ у глазурама за добијање црвене и жуте глазуре.
  • Ватросталност - способност материјала да издржава високе температуре без топљења. Одређује се према температури на којој долази до деформације Сегерових пирамида.
  • Ванадијум оксид - је интересантан бојитељ глазура и у количини од 5% даје лепу жуту боју. Додатак оксида калаја или титана интезивира боју. Због високе цене примена му је ограничена.
  • Вермикулит - је врста лискуна који је настао хидротермалним путем. При загревању на 800°C бубри, па се као такав користи за термоизолационе материјале.
  • Вискозност - представља реолошку особину течне фазе која карактерише отпор материјала при течењу. Вискозност је обрнуто пропорционална течљивости, што значи да вискозније течности лошије теку. Код јако течних газура вискозност је око 102Па.с, а код слабо течљивих око 104Па.с.
  • Вилемит - је цинк силикат који представља главну компоненту у макрокристалним глазурама.
  • Витерит - види баријум карбонат.
  • Витрификација - је процес преласка дела материјала на бази глина у стакласто стање, уз помоћ температуре и топитеља. Истовремено долази до смањења порозности и побољшања низа особина керамичког материјала.
  • Водено стакло - се углавном користикао дефлокулант у глазурним или керамичким суспензијама. Оно смањује количину воде неопходне за добро течење. Може бити замењено натријум карбонатом.
  • Воластонит - је природни калцијум силикат који се топи на 1545°C. Доста се користи у производњи глазура као замена за кварцни песак и мермер. Важна одлика овог материјала је да смањује скупљање глазуре при мечењу и повећава отпорност на термо шок.
  • Вулкански пепео - представља природну сировину која се може додати глазури у врло великој количини где делимично преузима улогу фелдспата.
  • Запреминкса маса - представља масу јединице запремине материјала изражен у г/цм3.