Познавање начина прављења глазура за керамику датира од пре нове ере. Како су глазуре прављене у различитм деловима света, пре било каквог познавања хемије и технологије, могло би се закључити да је тај процес у суштини једноставан и да су сировине за прављење глазура доступне у природи. Посматрајући резултате рада у области древне глазиране керамике, могло би се рећи да они нису инфериорни у односу на резултате данашње керамике, иако су постигнути чистим емпиријским методама, које немају потпору у научним, теоријским сазнањима.

Глазуром називамо танак, релативно хомоген стакласти слој који се образује на површини керамичког производа, при високим температурама печења. Овај слој равномерно покрива површину црепа најчешће у дебљини од 0,1 до 0,5 милиметара, побољшавајући на тај начин низ техничких и естетских карактеристика глазираних производа. Такав је случај и са керамиком за широку потрошњу, санитарно грађевинским производима, електротехничком керамиком и свакако уметничком, употребном и уникатном керамиком.