Nasi Polaznici 00

U okviru našeg bloga prenosićemo i tekstove pisane o nama kako iz novinarskog tako i iz ugla polaznika kursa. Dole navedeni tekst prenet je u celost sa NIS-ovog portala i bavi se iskustvom naše polaznice Vesne i njenog sina koji su nam se pridružili na kursu keramike u Novom Sadu.

 

Kako je grnčarstvo postalo porodični hobi u kući naše koleginice

 

Grnčarstvo me je oduvek zanimalo i još pre desetak godina sam imala ideju da upišem kurs grnčarstva i keramike, ali na žalost, u Novom Sadu u to vreme i nije bilo baš nekih mogućnosti za tako nešto. Zapravo, osim jedne škole koja je u to vreme držala časove, nije bilo drugog izbora. Ipak, u to vreme sam imala malu decu i nisam imala mnogo vremena za sebe, pa sam na neko vreme odložila svoje zanimanje za grnčarstvo – počinje razgovor sa nama naša koleginica Vesna Ćirjaković, koordinator za pravno poslovanje, čija je zamisao pre godinu postala realnost.

 

Sredinom prošle godine sam saznala da jedna škola grnčarstva i keramike iz Beograda ima atelje u Novom Sadu i da daje časove i ponovo mi se probudila znatiželja. Odmah sam došla do kontakta, pozvala učitelja Sašu i priključila se kursu – kaže Vesna.

 

Naša koleginica je najpre završila mini kurs – kurs za početnike koji podrazumeva savladavanje tehnika ručne izrade predmeta od gline. Mini kurs je trajao mesec dana i na tom kursu Vesna je savladala ručne tehnike izrade: rad sa kobasicama, tehniku ploče, tehniku pomoćnih kalupa i osnovne elemente dekoracije: bojenje sa engobama (zemljanim bojama), dekorisanje oksidima i nanošenje glazura.

 

Kada sam posle završenog početnog kursa donela kući predmete koje sam izradila na časovima, moji ukućani su bili oduševljeni, a moj sin Luka koji ima 12 godina i koji je inače „umetnički nastrojen“, pretpostavljam na moju mlađu sestru Vanju (pošto drugih umetnika u porodici nemamo), odmah je izrazio želju da i on krene na kurs. Međutim, tu se pojavio problem jer u Novom Sadu ne postoji grupa za decu, već samo za odrasle, pa sam tako mesec dana pokušavala da ga ubedim da on ne može da ide na kurs i da postoji lista čekanja u grupi za decu dok se grupa ne formira, kako mi je preneo naš učitelj Saša. Ali, pošto Luka nije želeo da prihvati ovaj odgovor, krenuo je jedne nedelje zajedno sa mnom na čas da lično pita učitelja Sašu da li bi on mogao da pohađa kurs, jer njega sve to jako zanima i mnogo bi voleo da radi sa glinom.

 

Zaista nisam verovala da će uspeti, ali Luka je uspeo da ubedi učitelja Sašu da pristane i tako sada moj sina Luka i ja nedeljom zajedno idemo na časove grnčarstva i keramike. Časove imamo jednom nedeljno u ateljeu škole koja se nalazi u jednom od pasaža u Dunavskoj ulici. Časovi traju tri sata i verujte to vreme tako brzo prođe u prijatnoj atmosferi u kreativnom radu i svaki put kada se završi čas, pomisliš: „Kako je tako brzo proletelo, pa još nisam završila.“ Oni koji se bave grnčarstvom pored talenta i upornosti moraju da poseduju i strpljenje, jer je za izradu jednog predmeta potrebno dosta vremena, jer se predmet najpre pravi, suši, obrađuje, potom zavisno od tehnike dekorisanja, dekoriše engobama, zatim ide na „biskvitno pečenje“, ponovo se dekoriše, npr. oksidima i glazira se, nakon čega ide na finalno pečenje i tek tada dobijamo gotov proizvod koji može da se koristi – objašnjava naša koleginica.

 

Na časovima polaznici uglavnom prave upotrebne i dekorativne, ukrasne predmete kao što su činije, šolje, tanjiri, vaze, svećnjaci, mada ima i onih smelijih koji stvaraju prava mala umetnička dela kao što su biste.

 

Mogućnosti su neograničene, a sve što vam je potrebno za ovaj divni hobi jeste da posedujete malo kreativnosti, mnogo strpljenja i malo slobodnog vremena. E, da zaboravih da kažem i ono, možda najvažnije, ne smete da imate „otpor“ prema prljavim rukama i umazanoj odeći – kaže Vesna kroz smeh.

 

Nakon što su savladali tehnike ručne izrade predmeta od gline, Vesna i Luka su počeli da rade na grnčarskom točku.

 

U početku je bilo mnogo teško i naporno kako fizički, tako i tehnički. Najvažnija i najteža stvar kod rada na grnčarskom točku je da naučite da centrirate komad gline na točku i da nađete odgovarajući položaj za rad. Kada se savladaju ove dve stvari, sve ostalo je kreativna igra, a svaki novi predmet koji skinete sa točka ispunjava vas zadovoljstvom. Još lepši osećaj je kada u svom domu možete da koristite predmete koje ste sami izradili ili da ih poklonite prijateljima i dragim osobama. Inače, trenutno Luka i ja štedimo novac za kupovinu grnčarskog točka, jer imamo ambiciju da svoj hobi „preselimo“ u stan. Na kraju moram da kažem da smo Luka i ja imali veliku sreću da naiđemo na našeg učitelja Sašu, jednog divnog mladog čoveka koji je po profesiji grčar i koji se dugo bavi grčarstvom i svoj poziv radi sa mnogo ljubavi i strpljenja – kaže Vesna.

 

Mi smo sigurni da će Vesna i Luka ostvariti nove uspehe u grčarstvu i da ćemo imati ponovo priliku da objavimo tekst o talentu naše koleginice i njenog sina.

 

Izvor: NIS Portal
Autorka: Milena Šćepanović
Datum: 24.06.2020.