Rečnik Pojmova U Keramici

S obzirom na kompleksnost i širinu keramike kao naučnog i umetničkog polja kroz nju se prožima izuzetno veliki broj pojmova koji se tiču materijala koji se koriste, sirovina, tehnoloških procesa, alata itd. Moderni rečnici koji se bave ovom tematikom sadrže i po nekoliko hiljada pojmova koji su na ovaj ili onaj način povezani sa keramikom. Ovde su izdvojeni samo neki, koje ćete najverovatnije ukoliko se malo ozbiljnije pozabavite keramikom, sresti u toku rada i istraživanja.

 

  • Ahat - je kriptokristalasti oblik silicijum ioksida. Poseduje veliku čvrstoću pa se stoga koristi za izradu avana, mlinova itd.
  • Albit - je alkalni natrijski feldspat. Odličan je topitelj, temperatura topljenja je oko 1180-1200°C. Viskoznost rastopa mu je niža od kalijskog feldspata, ortoklasa. Predstavlja prirodnu alumosilikatnu magmatsku stenu.
  • Alkalni oksidi - najčešće predstavljaju ukupan sadržaj oksida K2O+Na2O u sirovinama koje predstavljaju važne topitelje u keramici.
  • Anortit - je kalcijski feldspat, koji se manje koristi u proizvodnji glazura od alkalnih feldspata. Temperatura topljenja mu je oko 1550°C.
  • Aluminijum oksid - često nazivan alumina ili glinica, visokovatrostalan je sintetički materijal temperature topljenja oko 2050°C. Koristi se ponekad u visokotemperaturnim glazurama u manjim količinama ispod 10%. Znatno povećava viskoznost glazura i modifikuje neke druge osobine, kao što je slivanje glazura. Hemijski je vrlo inertan, termostabilan. U većim koncentracijama matira glazuru.
  • Anatas - je beli fini prah koji predstavlja kristalnu modifikaciju Titan oksida. Dosta se koristi u glazurama, a u većim količinama izaziva njihovu matiranost. Pored Cink oksida odličnaje sirovina u proizvodnji kristalnih glazura.
  • Andezit - površinska eruptivna stena, slična porfirima i granitu. Sastoji se iz oksida aluminijuma, silicijuma, gvožđa, magnezijuma, kalcijuma i drugih. Uglavnom se nalazi u vulkanskim stenama.
  • Anhidrit - je fini prah nastao žarenjem gipsa na višim temperaturama.
  • Antimon oksid - se u glazurama koristi kao zamućivač, ali ima ulogu i bojitelja za dobijanje žute boje.
  • Aventurin - je tip kristalne glazure koja se najčešće pravi od jakih topitelja tipa olova, sode ili oksida bora uz dodatak veće količine oksida gvožđa. Sastoji se od velokog broja sitnih krstala crvene, žute do zlatne boje.
  • Bakar oksid i Bakar karbonat - su važni bojitelji keramičkih glazura. Oni daju lepu zelenu i plavu boju, a u redukcionim uslovima pečenja poznatu crvenu bakarnu boju. U glazurama se ponašaju i kao topitelji na višim temperaturama.
  • Barijum karbonat - je sintetička sirovina, dosta korišćena u proizvodnji glazura, ali je toksičan. Na nižim temperaturama ima ulogu sredstva za matiranje, a na višim temperaturama je jak bojitelj (u većim koncentracijama takođe matira glazuru). Radi smanjenja toksičnosti predlaže se korišćenje u obliku
  • Bazalt - predstavlja površinsku eruptivnu stenu sastavljenu od alkalnih alumosilikata, magnetita, ilmenita i drugih minerala. Tačka topljenja je oko 1160°C. Interesantna je sirovina za dobijanje bojeni žutih do smeđih glazura.
  • Bentonit - predstavlja vrstu montmorilonitske gline, izuzetno visoke plastičnosti i vrlo finih čestica. Ima funkciju plastifikatora i u keramičke mase se unosi obično do 5%. U glazurama ima ulogu stabilizatora glazurne suspenzije, sprečava sedimentaciju čestica i unosi se u količini do 2%.
  • Beli cement - specijalna vrsta portland cementa koji se dobija iz sirovina niskog sadržaja gvožđa, koji je manji od 1%. Koristi se za dobijanje visokotemperaturnih, sirovih mat glazura.
  • Bizmut oksid - ima funkciju topitelja u širem temperaturnom području. Može da izazove defekte glazure, ali se dosta koristi kao zamena za oksid olova jer nije toksičan.
  • Biskvitiranje - proces pečenja keramike pre glaziranja, koji se obično izvodi na temperaturi između 700 i 1000°C. U tom procesu crep dobija bolje mehaničke karakteristike, visoku otvorenu poroznost i lako upija glazurnu suspenziju.
  • Boksit - je po hemijskom sastavu hidratisani aluminijum trioksid sa nečistoćama kao što su gline i oksidi gvožđa. Osnovna je sirovina za dobijanje aluminijuma, ali se koristi i u keramici, u glazurama i u kvalitetnijim keramičkim masama.
  • Boraks - je sintetička sirovina niske tačke topljenja 750°C. Dosta se koristi u proizvodnji frita, stakla i glazura, kao nosilac oksida bora. Zbog svoje rastvorljivosti u vodi obično se frituje. Nekada se može zameniti sodom.
  • Borna kiselina - je hemijsko jedinjenje izuzetno niske tačke topljenja od 184°C. Teže se rastvara u hladnoj vodi, ali se kao i boraks obično frituje. Primenjuje se kao topitelj u alkalnim glazurama.
  • Cement - je najvažnije hidraulično vezivo koje predstavlja smešu različitih neorganskih minerala, koji vezuju i očvršćavaju u prisustvu vode. Koristi se i kao sirovina u proizvodnji visokotopivih glazura, mada ređe.
  • Ciglarska glina - je niskotopiva glina dobre plastičnosti, visokog sadržaja gvožđa i obično se crveno peče. Sastoji se od glinenih minerala ilita, montmorilonita i dosta pratećih minetala kao što su karbonati, kvarcni pesak, minerali gvožđa i organskog materijala. Obično se peče na temperaturi od 900 do 1000°C.
  • Cink oksid - je sirovina koja se dosta koristi u proizvodnji glazura gde ima ulogu topitelja, za srednje i visoke temperature. Najvažnija je sirovina za dobijanje kristalnih glazura.
  • Cirkonijum oksid - je jedan od najčešće krišćenih zamućivača u keramičkim glazurama, pored oksida kalaja. Koristi se u količini od 10-15% za dobro zamućenje, posebno visokotopivih feldspatnih glazura.
  • CMC - je karboksi-metil celuloza, koloidna supstanca koja se koristi u glazurama kao sredstvo za stabilizaciju suspenzije i bolje vezivanje glazure za keramički crep. Dodaje se u količini do 0,5%.
  • Dekstrin - je žuti praškasti materijal dobijen grejanjem skroba sa kiselinom. Dodaje se maloj količini do 0,2% kao vezivo i kao stabilizator suspenzije.
  • Dilatometar - je uređaj kojim se prate dimenzione promene keramike pri zagrevanju. Koristi se ka određivanje koeficijenta termičkog širenja kako keramičkog crepa, tako i glazure.
  • Dioriti - su stene magmatskog porekla koje se sastoje od feldspata, amfibola, liskuna i kvarca. Slične su granitima po mnogim osobinama. Mogu se koristiti kao topitelji u visokotopivim glazurama.
  • Dolomit - je dvojni karbonat kalcijuma i magnezijuma. Dosta se koristi u proizvodnji glazura, posebno kao sredstvo za matiranje visokotopivih feldspatnih glazura.
  • Deflokulanti - su sredstva za dispergovanje čestica suspenzije i njihov dodatak uslovljava bolju tečljivost suspenzije uz minimalnu količinu vode. To su obično soli natrijuma, kao natrijum karbonat, vodeno stalko i mnogi drugi, a dodaju se u količini obično ispod 0,5%.
  • Dehidratacija - predstavlja gubitak vode glina za vreme procesa sušenja.
  • Devitrifikacija - je proces rekristalizacije rastopa za vreme hlađenja, karakterističan za staklasto stanje.
  • Engobiranje - je proces prevlačenja keramičkog poizvoda tankim slojem glinovite suspenzije u cilju postizanja željene boje crepa ili dekoracije keramike.
  • Eutektik - je sistem dve, tri ili više komponenti niže temperature topljenja u odnosu na temperature topljenja komponenti koje ga sačinjavaju. U binarnom sistemu eutektička tačka se nalazi na preseku krivih solidus-likvidus.
  • Elektrolit - je sredstvo koje uslovljava deflokulaciju čestica suspenzije, poboljšavajući im tečljivost i pri malim dodacima ispod 0,5%.
  • Empirijska formula - predstavlja formulu glazure izraženu preko molekulskih odnosa.
  • Fajans - je vrsta porozne keramike proizvedena na bazi gline i prvi put proizvedena ui Faenci, u Italiji. Razlikuju se krečni fajans sa dodatkom 5-20% karbonata, kvalitetniji feldspatni fajans, boljih mehaničkih karakteristika i više temperature pečenja i mešani fajans. Peče se u širokom opsegu temperatura od 1100 do 1280°C.
  • Feldspat - predstavlja jedan od najvažnijih topitelja u keramici, a koristi se i u masama i visokotopivim sirovim-feldspatnim glazurama. To su najrasprostranjenije stene u prirodi, a po hemijskom sastavu su alkalni ili zmnoalkalni alumosilikati. Najvažniji su kalijski-ortoklas i natrijski-albit fedspati, temperature topljenja oko 1200°C i visoke viskoznosti rastopa. Natrijski feldspat se topi na nešto nižoj temperaturi i ima nižu viskoznost.
  • Feldspatoidi - predstavljaju grupu lucitsko-nefelinskih minerala, hemijskog sastava koji je blizak feldspatu, ali nižeg sadržaja silicijuma. Često se nazivaju zamenici feldpata, a koriste se kao topitelji u proizvodnji glazura i stakla.
  • Feri oksid - je oksid trovalentnog gvožđa, koji se dosta koristi za bojenje glazura, posebno u braon nijansam, mada može dati i žuta, crveno-braon, i sivo-zelena obojenja. Koristi se u različitim koncentacijam od 2 do 20%, a visoke koncentracije se koriste za dobijanje kristalnih aventurin glazura. U većim koncentracijama reaguje i kao topitelj koji povećava tečljivost glazurnog rastopa.
  • Fluorit - je sirovina za proizvodnju glazura, stakla i emajla. U glazurama ima funkciju topitelja, a topis se na 1360°C. Unosi se u količinama ispod 10%.
  • Frita - predstavlja vrstu stakla dobijenu topljenjem kvarcnog peska i svih drugih u vodi rastvorivih komponenti, koje ulaze u sastav glazure. Nakon topljenja staklo se melje i prevodi u prah nerastvoran u vodi, koji predstavlja najvažniji topitelj za niskotopive fritovane glazure. Jedinjenja olova se uglavnom frituju radi eliminisanja njegove toksičnosti. Poznati proizvođači frita su Pemko, Fero, Degusa i drugi.
  • Gabro - je eruptivna stena krupnozrnaste strukture i velike čvrstoće. Boje je tamno sive do crne. Sastavljena je od više različitih minerala, prevashodno od plagioklasa, bitovnita i iroksena. Koristi se u vajarstvu a može se upotrebiti kao sirovina u teško topivim glazurama. Veliko nalazište je u Jablanici.
  • Gips - je prirodni kalcijum sulfat. Koristi se u proizvodnji gipsanih kalupa, nehidrauličnog malternog veziva i kao dodatak cementnom klinkeru. U glazurama izaziva efekat kratera i vrlo malo se koristi.
  • Galenit - je olovni sulfid i predstavlja najcenjeniju olovnu rudu. Koristi se za dobijanje olovnog kristalnog stakla.
  • Gline - predstavljaju prirodne sedimente nastale raspadanjem eruptivnih stena. To su mešavine glinenih minerala sa kvarcnim peskom i drugim pratećim mineralima, a po hemijskom sastavu su hidratisani alumosilikati. Odlikuju se dobrom plastičnošću i sposobnošću oblikovanja.
  • Granit - je eruptivna intruzivna stena koja sadrži veliku količinu feldspata, kvarca, liskuna i drugih minerala. Može da se koristi kao topitelj u visokotemperaturnim glazurama, kao i trahiti i sijeniti koji pripadaju istoj grupi.
  • Gumi arabika - je organska supstanca koja se koristi kao vezivo, lepilo i stabilizator glazurne suspenzije.
  • Hrom oksid - koristi se kao bojitelj u glazurama. Najčešće daje zelena obojenja, ali u zavisnosti od sastava glazure boja može biti i žuta, pa i crvena. Vrlo je vatrostalan oksid i koristi se u količini do 3%.
  • Hematit - vidi Feri oksid.
  • Hromit - je prirodni mineral. Pripada grupi spinela, a u glazurama ima funkciju bojitelja.
  • Ilit - je vrsta glinenog minerala, slična liskunu, od koga se razlikuje po većem sadržaju vode. Poseduje visoku plastičnost i glavna je komponenta u glinama.
  • Ilmenit - je bojitelj u keramici za dobijnje bež i žute boje. Granuliran ilmenit daje interesantne dekorativne efekte na glazurnoj površini i neravnomeran raspored boje. Važan je izvor titana, a koristi se i za bojenje opeka i specijalnih vrsta stakla.
  • Inkongurentno topljenje - predstavlja vrstu topljenja kada supstanca ne prelazi kompletno u rastop, nego u rastop i novu čvrstu fazu različitog sastava od polaznog. Tipičan primer je razlaganje kalijskog feldspata ortoklasa koji pri topljenju prelazi u rastop i novi mineral leucit.
  • Infuzorijska zemlja - predstavlja vrstu prirodnog minerala koji se sastoji uglavnom od silicijum dioksida. Vrlo je laka i porozna pa se koristi za termoizolacione opeke ali i kao sirovina za unošenje silicijuma u glazuru.
  • Izomorfizam - je pojava da minerali različitog hemijskog sastava isto kristališu. To su jedinjenja slične konfiguracije koja grade izomorfne smeše, a tipičan primer za to su feldspati.
  • Izotropnost - je svojstvo minerala da u svim pravcima pokazuje iste karakteristike. Tipična je za amorfne materijale i staklo.
  • Kalcinacija - je proces žarenja sirovina radi promena nekih njihovih osobina kao što su uklanjanje hemijske vode i isparljivih komponenti, faznih promena itd.
  • Kalaj oksid - je najcenjeniji zamućivač keramičkih glazura. To je fini beli prah nerastvoran u vodi i nije toksičan. Dodaje se glazurama u količini do 10%.
  • Kalcit - je prirodni mineral i predstavlja jednu od kristalih modifikacija kalcijum karbonata, pored aragonita. Glavni je sastojak krede, mermera i krečnjaka.
  • Kalcinisana soda - je beo, higroskopan prah rastvorljiv u vodi, a po hemijskom sastavu je natrijum karbonat. Vrlo je jak topitelj, topi se na 853°C, a dobar je i elektrolit u glazurnim i livačkim suspenzijama.
  • Kamenina - je vrsta keramike smanjene poroznosti i velike tvrdoće, a peče se na oko 1250°C. Sastoji se uglanom od linaa može da sadrži i kvarcnog peska i feldspata. Boje je sive, bež, a glazira se uglavnom sirovim zamućenim glazurama.
  • Kaolinit - je vrsta glinenog minerala. Glavni je sastojak glina i jedini glineni mineral u kaolinu. Koristi se u proizvodnji glazura i kvalitetnih keramičkih masa, tipa porcelana. Najčešće je bele boje i belo se peče.
  • Karborundum - je silicijum karbid koji se dobija sintetički. Topi se iznad 2000°C. U glazure se unosi u maloj količini ispod 1%, za izazivanje lokalne redukcije. Lako može da izazove defekte u glazuri.
  • Koagulacija - predstavlja proces slepljivanja čestica, usled smanjivanja njihovog naelektrisanja.
  • Kobalt oksid - crni prah, jedn od najpoznatijih bojitelja u keramici, velike moći bojenja. Glazuru boji u plavo u svim glazurnim osnovama. na svim temperaturama i u oksidaciji i u redukciji. Vatrostalan je oksid, nerastvoran u vodi a dodaje se u količini od 0,1 do 3%.
  • Kobalt karbonat - svetlo crveni prah, nerastvoran u vodi, izvanredan bojitelj koji često zamenjuje oksid kobalta. Dodaje se u količini od 0,1 do 5%.
  • Kolemanit - prirodni hidrat kalcijuma i bora. Odličan je topitelj za srednje temperature i jedno od retkih jedinjenja bora koje nije rastvorljivo u vodi, pa se ne frituje.
  • Koštani pepeo - se dobija žarenjem životinjskih kostiju uz prethodno odmašćivanje. Uglavnom se sastoji iz kalcijum fosfata. U glazuri ima ulogu zamućivača, ređe topitelja.
  • Korund - je stabilan oblik oksida aluminijuma na temperaturi iznad 1000°C, visoke tvrdoće i temperature topljenja. Dodaje se u manjoj količini visokotopivim glazurama, kao i glazurama za proizvodnju specijalnih tipova protivkliznih pločica.
  • Kreda - je meka stena koja se sastoji od finog, skoro amorfnog kalcijum karbonata. Može da se koristi u glazurama umesto krečnjaka ili mermera.
  • Kriolit - je jedan od topitelja koji se ređe koristi u keramici, posebno i pripremanju glazura, stakla i emajla. Topi se na 980°C. Toksičan je.
  • Kristobalit - je kristalna modifikacija SiO2 stabilna na visokim temperaturama. Topi se na 1713°C.
  • Kvarc - je najčešći oblik SiO2 i glavni opošćivač u keramici. Nezamenljiva je sirovina u proizvodnji glazura, najčešće se koristi u obliku kvarcnog peska.
  • Lepidolit - je litijski liskun promenljive formule i služi za uvođenje litijuma u glazuru. To je alkalni topitelj za glazure koje se tope iznad SK 4. Daje lepe plave glazure sa bakrom.
  • Leteći pepeo - je fino dispergovani silikatni materijal koji se dobija kao produkt sagorevanja uglja. Može se koristiti kao sekundarna sirovina u proizvodnji nekih tipova glazura.
  • Leucit - je feldspatoid. Koristi se kao topitelj u glazurama, slično nefelinu.
  • Liskuni - su važni sastojci eruptivnih i sedimentnih stena. Često prate gline, feldspate i kvarcne peskove. Nesamleveni mogu da izazovu defekte na glazurnoj površini.
  • Litijum karbonat - je najvažnija sirovinaza uvođenje litijuma u glazuru. To je jedan od najvažnijih topitelja za visokotopive alkalne glazure.
  • Magnetit - je prirodni mineral, spinelne strukture. Topi se na 1594°C, a koristi se kao bojitelj u glazurama.
  • Magnezit - je prirodni mineral i predstavlja važnu sirovinu u proizvodnji vatrostalnih opeka, keramičkih masa, veštačkog mermera, Sorel cementa i glazura.
  • Majolika - je vrsta keramike sa poroznim crepom koja se glazira olovnom, zamućenom, kalajnom glazurom. Potiče sa ostrva Majorke, a peče se na temperaturi oko 1000°C.
  • Mangan oksid - je mineral piroluzit i predstavlja važan bojitelj keramičkih glazura, masa, stakla, emajla. Služi za dobijanje braon, crnih i purpurnih boja, a odličan je i u kombinaciji sa drugim bojiteljima. Sličnu namenu ima i mangan karbonat.
  • Mermer - je prirodna karbonatna metamorfna stena. Cenjen je materijal u građevinarstvu i vajarstvu ali i vrlo korišćena sirovina u proizvodnji glazura gde se najčešće dodaje u količini do 25%.
  • Montmorilonit - je vrsta glinenog minerala koji ima jako izražena koloidna dejstva i lako bubri. Izvanredan je plastifikator keramičkih masa, a u glazurama se dodaje do 2% gde ima funkciju stabilizatora suspenzije.
  • Minijum - je težak prah crvene boje koji se primenjuje u staklarstvu ali i za dobijanje niskotopivih transparentnih glazura.
  • Mulit - je važna komponenta svih keramičkih proizvoda na bazi gline i alumosilikatnih sirovina koji se peku na temperaturama iznad 1200°C.
  • Nefelin - je feldspatoid, topitelj sličan feldspatu. Može i da zameni kalijski feldspat uz sniženje temperature za SK 1 do 2. Dosta se koristi i nefelin sijenit, koji je kalijski, natrijski-feldspatoid.
  • Nikl oksid - je važan bojitelj u proizvodnji glazura i koristi se uglavnom za dobijanje braon i ljubičastih nijansi. Tu spadaju i nikl karbonat i nikl sulfat koji se, takođe, koriste u iste svrhe.
  • Oker - je prirodno jedinjenje gvožđa koje se koristi za dobijanje žute, bež i braon boje glazure.
  • Olovo oksid - je javlja u dva oblika PbO i Pb3O4. Važne su komponente za dobijanje olovnog stakla i za proizvodnju lakotopivih keramičkih glazura. Obe komponente su toksične!
  • Olovo silikat - je eutektička smeša olovo silikata i olovo metasilikata. Topi se na oko 750°C. Koristi se u proizvodnji stakla, emajla i niskotopivih glazura.
  • Opošćivač - predstavlja neplastičan dodatak keramičkoj masi u cilju smanjenja skupljanja i izbegavanja deformacija pri sušenju. Za to se najčešće koristi kvarcni pesak ili šamot.
  • Ortoklas - je kalijski feldspat i predstavlja jedan od najvažnijih topitelja u keramici. Često je pomešan sa natrijskim feldspatom albitom, od koga setopi na nešto višoj temperaturi i ima veću viskoznost staklaste faze.
  • Pegmatit - je magmatska žična stena koja sadrži alkalne feldspate i veći sadržaj kvarca nego feldspati. Služi kao zamena za feldspat.
  • Perlit - je površinska stena staklastog amorfnog izgleda. Koristi se kao termoizolacioni građevinski materijal, ali se koristi, mada ređe, kao sirovina za proizvodnju glazura.
  • Petalit - je litijski feldspat, koji se topi na oko 1400°C. Koristi se u proizvodnji porcelanskih porcelanskih i drugih visokotopivih glazura.
  • Pirofilit - je vrsta glinenog minerala. Koristi se u proizvodnji keramičkih masa, ali se može koristiti i za proizvodnju glazura.
  • Plagioklasi - predstavljaju izomorfnu smešu natrijskog feldspata, albita i kalcijskog feldspata anortita, koji su dosta zastupljeni u prirodi. Odlični su topitelji u keramičkim masama i glazurama.
  • Porcelan - je najcenjenija keramička masa na bazi gline. Poseduje beo crep i praktično je bez otvorenih pora. Proizvodi se od kaolina, feldspata, kvarcnog peska i eventualno drugih kvalitetnih prirodnih sirovina, kao što su kaolinitske, belo pečene gline. Peče se od 1280 do 1400°C.
  • Portland cement - je hidraulično vezivo koje se dobija žarenjem smeše krečnjaka, gline i drugih dodataka. Koristi se i u proizvodnji visokotopivih glazura, najčešće mat površine.
  • Potaša - je fini beli prah rastvorljiv u vodi, koji se topi na 1894°C. Koristi se kao topitelj pro dobijanju fritovanih, a ređe sirovih glazura.
  • Pucolani - su prirodni materijali koji u smeši sa krečom pokazuju hidraulična svojstva. Ima ih u Italiji, na Vezuvu.
  • Redukcija - predstavlja način pečenja uz smanjen sadržaj kiseonika u peći, a povećan sadržaj ugljen monoksida. U redukciji se mogu dobiti neke lepe glazure kao što su bakarno crveno ili seladon sa oksidom gvožđa.
  • Rezinati - se koriste pri pravljenju listera, a predstavljaju sastave metala sa smolastim kiselinama, kao što je na primer kalafonijum. On je po hemijskom sastavu abijetinska kiselina.
  • Rutil - se koristi kao bojitelj i zamućivač keramičkih glazura. U manjim količinama do 4%, obično daje bež-žuta obojenja, dok u većim izaziva zamućenje, pa i matiranje glazure. Koristi se i kao komponenta za dobijanje kristalnih glazura.
  • Sijenit - je eruptivna stena bogata feldspatima, kvarcom i dugim mineralima. Pripada grupi feldspatoida i koristi se kao topitelj u proizvodnji visokotopivih glazura.
  • Sijenska zemlja - terra di Siena je prirodni žuti neorganski pigment, koji se sastoji iz gline bogate oksidima gvožđa i mangana. Nalazi se u Toskani, na Korzici i Sardiniji. Žarena siena se koristi i u keramici kao bojitelj.
  • Silicijum dioksid - vidi kvarc.
  • Silicijum karbid - vidi karborundum.
  • Sinterovanje - je proces termičkog tretmana keramičkog materijala, kada dolazi do smanjenja poroznosti, povećanja mehaničkih i drugih karakteristika. Termičko sinterovanje je praćeno skupljanjem materijala.
  • Sikativ - je medijum koji potpomaže sušenje ulja koje se koristi u podglazurnom i nadglazurnom dekorisanju.
  • Sirćetna kiselina - bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Lako se rastvara u vodi, a u keramici se koristi za regulisanje reoliških osobina.
  • Sjajnost - glazure predstavlja stepen odbijanja svetlosti sa glazurne površine. Sjajne glazure se posebno koriste u upotrebnoj keramici.
  • Skupljanje - predstavlja smanjenje zapremine koje se javlja pri sušenju ili pečenju keramičkih materijala. Izražava se u procentima u odnosu na početne linearne dimenzije ili zapreminu.
  • Soda - je vrlo aktivan topitelj na niskim temperaturama ispod 500°C. Vrlo je rastvorljiva u vodi pa se stoga frituje sa ostalim rastvorljivim komponentama.
  • Sona glazura - predstavlja tip glazure nastao isparavanjem soli u peći na visokoj temperaturi oko 1200°C, koja stvara tanak staklasti sloj po površini keramičkih predmeta.
  • Sorel cement - predstavlja specijalnu vrstu cementa koja se dobija kalcinacijom MgCO3 na ko 800°C. Kod vezivanja se dodaje koncentrovani rastvor MgCl2. Posle izvesnog vremena ova smesa očvrsne u belu tvrdu masu koja se lepo glača.
  • Spodumen - je jedan od najvažnijih izvora litijuma i predstavlja jak topitelj u keramici. Posebno se korisi za srednje i visokotopive glazure imože da zameni deo feldspata, uz smanjenje temperature za SK 1-2 vrednosti.
  • Suspenzija - je uniformna disperzija sitnih nerastvornih čestica u tečnom mediju, najčešće vodi.
  • Stabilizatori - su organski materijali, obično visokomolekularna jedinjenja, koji stabilizuju suspenziju, smanjujući pri tom stepen segregacije. Najčešće se dodaju u količini 0,1 do 0,3%. Sličnu funkciju ima bentonit u glazurnim suspenzijama.
  • Stroncijanit - beli prah koji se razlaže na 1100°C. Koristi se kao sirovina za sve tipove glazura. Nije toksičan što mu povećava mogućnosti primene.
  • Stene - su prirodni mineralni agregati određenog hemijskog sastava, fizičkih osobina i geološkog porekla. Mogu biti magmatske, metamorfne i sedimentne.
  • Sušenje - je proces uklanjanja mehaničke vode i lako isparljivih komponenti iz keramičke sirovine ili poluproizvoda uz pomoć relativno niskih temperatura, ispod 100°C.
  • Talk - hidratisani magnezijum silikat, najmekši mineral, tvrdoće 1, bele do sive boje. Vrlo važna sirovina u keramici i proizvodnji glazura. Veće količine izazivaju zamućenje i matiranje glazure. Izaziva promenu boje kobalta.
  • Tačka omekšavanja - je temperatura na kojoj glazura počinje da se topi. Zavisi od sastava glazure ali i režima pečenja.
  • Temmoku (tenmoku) - je vrsta glazure pronađena u Kini, izrazito lepa u redukciji a dobija se na temperaturama iznad 1150°C
  • Terakota - predstavlja vrstu najjednostavnije keramike na bazi niskotopive ciglarske gline. Obično je crvene boje i ne glazira se.
  • Titan oksid - je jedan od najvažnijih zamućivača glazura, slično oksidu kajala. Ponekad boji glazuru svetlo krem, za razliku od kalaja koji je uvek beo. Javlja se u tri kristalne modifikacije: anatas, brukit i rutil.
  • Tiksotropija - je pojava koja se sreće kod suspenzija, da pri dužem stajanju gube svoju tečljivost i prelaze u gelatinoznu masu. Tečljivost se može povratiti mešanjem jer je tiksotropija povratan proces.
  • Topitelji - su materijali koji se lako tope i predstavljaju glavne komponente svake glazure. Dodaju se i keramičkim masama u cilju snižavanja temperature sinterovanja, dostizanja veće gustine i boljih mehaničkih karakteristika na nižim temperaturama.
  • Trahiti - površinske vulkanske stene, slične sijenitu, u čiji sastav ulaze: ortoklas, albit, biotit, pirokseni i drugi.
  • Tridimit - je jedan od kristalnih oblika silicijum-dioksida koji je stabilan u temperaturnom intervalu od 870-1470°C
  • Trikalcijum fosfat - je amorfno jedinjenje koje se topi na 1670°C. Nalazi se u koštanom pepelu, a u glazurama izaziva matiranje kada se doda u većim količinama iznad 20%
  • Ugao kvašenja - je važna osobina svake glazure i pokazuje njeno ponašanje u kontaktu sa čvrstom fazom, odnosno međusobni odnos površinskih napona na granici čvrsto-tečno-gas. Ako je ugao kvašenja manji od 90°, glazura se lepo razliva po keramičkom crepu.
  • Umbra - je prirodna boja slična okeru. Sastoji se iz gline i hidroksida gvožđa i mangana. Žarenjem se dobija mrka, skoro crna boja, koja se može koristiti i u proizvodnji glazura, kao bojitelj.
  • Uranijum oksid - je visokotemperaturni oksid, koji se topi na 2880°C. Pored primene za keramičko nuklearno gorivo, koristi se i kao bojitelj u glazurama za dobijanje crvene i žute glazure.
  • Vatrostalnost - sposobnost materijala da izdržava visoke temperature bez topljenja. Određuje se prema temperaturi na kojoj dolazi do deformacije Segerovih piramida.
  • Vanadijum oksid - je interesantan bojitelj glazura i u količini od 5% daje lepu žutu boju. Dodatak oksida kalaja ili titana intezivira boju. Zbog visoke cene primena mu je ograničena.
  • Vermikulit - je vrsta liskuna koji je nastao hidrotermalnim putem. Pri zagrevanju na 800°C bubri, pa se kao takav koristi za termoizolacione materijale.
  • Viskoznost - predstavlja reološku osobinu tečne faze koja karakteriše otpor materijala pri tečenju. Viskoznost je obrnuto proporcionalna tečljivosti, što znači da viskoznije tečnosti lošije teku. Kod jako tečnih gazura viskoznost je oko 102Pa.s, a kod slabo tečljivih oko 104Pa.s.
  • Vilemit - je cink silikat koji predstavlja glavnu komponentu u makrokristalnim glazurama.
  • Viterit - vidi barijum karbonat.
  • Vitrifikacija - je proces prelaska dela materijala na bazi glina u staklasto stanje, uz pomoć temperature i topitelja. Istovremeno dolazi do smanjenja poroznosti i poboljšanja niza osobina keramičkog materijala.
  • Vodeno staklo - se uglavnom koristikao deflokulant u glazurnim ili keramičkim suspenzijama. Ono smanjuje količinu vode neophodne za dobro tečenje. Može biti zamenjeno natrijum karbonatom.
  • Volastonit - je prirodni kalcijum silikat koji se topi na 1545°C. Dosta se koristi u proizvodnji glazura kao zamena za kvarcni pesak i mermer. Važna odlika ovog materijala je da smanjuje skupljanje glazure pri mečenju i povećava otpornost na termo šok.
  • Vulkanski pepeo - predstavlja prirodnu sirovinu koja se može dodati glazuri u vrlo velikoj količini gde delimično preuzima ulogu feldspata.
  • Zapreminksa masa - predstavlja masu jedinice zapremine materijala izražen u g/cm3.